Дорћол – раскршће цивилизација


165165_148316845224623_1148403_n

Улица Цара Уроша (моја улица)

Прототип космополитског живота. Место где су се вековима смењивали и напоредо живели Срби, Турци, Дубровчани, Цинцари, Јевреји, Роми, Аустријанци, Грци, Албанци, па чак и Татари. А пре њих Синги, Келти, Римљани, Авари, Хуни, Готи, Византинци, Словени, Германи и бројни крсташки витезови.
Тамо где се сусрећу и укрштају ветрови различитих, кроз историју супротстављених, цивилизација са све четири стране света.

Дорт-јол, илити Дорћол, управо то и значи на турском – раскршће где се укрштају четири пута.
У прошлим временима овим именом означавао се крај око данашњих улица Душанове, Краља Петра и Дубровачке, а касније се под Дорћолом подразумева читав простор од Калемегдана до Скадарлије и од Узун Миркове, Васине улице и Трга Републике, па све до Дунава и дуж његове обале.
Попут целокупне историје балканског вилајета, ово место натопљено је крвљу и то крвљу лопова које су Турци черечили и разбацивали на све четири стране света,
као опомену осталима да не краду.
Само коју деценију касније, на том истом месту могли су се затећи Јевреји у својим традиционалним ношњама како у кафанама срчу кафу заједно са Србима и Цинцарима; живописне дућане, бербернице, фурунџинице, фењерџије, уличне продавце реш печене рибе, разних мезетлука и ђаконија.
Песма се чула на сваком кораку, уз верглаше, зурле (обоу) и гоч, а кола су се редовно играла по вашарима и пијацама.

„А што се томе чудиш? Зар је првина да чујеш Дорћолца улицом певати?
Па мора да пева кад око њега све пева: и баште, и османлуци, и птице и девојке…
Све, све пева!“

Чича Илија Станојевић „Дорћолска посла“, 1875. године на Старом Дорћолу

После 150 година веома сличан призор поново затичемо на истом месту.
У Савременој верзији Дорћола, караван-сараје, ханове и махале, заменили су хостели и хотели, кафане-кафићи и клубови, пијаце – хипермаркети, дућане – супермаркети и безброј радњица мешовите робе, што из месеца у месец мењају свој садржај и намену.
Поред свих драстичних захвата и разарања која је претрпео, у мору угоститељских и трговачких објеката, надградњи, доградњи, рушења, замрљавања некада прелепих фасада и немара сваке врсте, Дорћол је сачувао шармантно шаренило својих контраста и парадокса у непоновљивом јединству.
Увек изнова открива и сакрива своје тајне у лагумима, подземним водама, двориштима, улазима, ходницима, кровним и подрумским лавиринтима, пасажима, таванима, у надреалним стилским и амбијенталним спојевима.
Како год издељен, променио лични опис и демографску структуру, једна ствар остала је и остатаће непромењена у свим временима – увек ћемо моћи да откријемо неку нову и неочекивану црту, баш онда када смо помислили да је Дорћол изгубио душу.

168435_146956688693972_5794899_n

 Турбе Шеих Мустафе у улици Вишњићева бр. 1

„Ој, Дорћоле, мали Цариграде!
Кроза те се проћи не могаше
Од ћошака и од ћепенака
И севдаха младих девојака!“

Чича Илија Станојевић „Дорћолска посла“

Горњи Дорћол простире се од Студентског трга, некада Велике пијаце, до Душанове улице, Калемегдана и Француске тј, Позоришне улице. У старо време звао се Зејрек, што значи видик, јер се оданде пружао поглед на Дунав, Банат, Миријевска и Вишњичка брда.
Око некадашње „Јованове пијаце“, на месту данашње О.Ш. Мика Петровић Алас (Перо Поповић Ага у Титовом социјализму), налазио се трговачко-угоститељски епицентар, како је остало до данашњих дана. Жила куцавица овог краја била је Јевремова улица, којом се излазло на Цариградски друм и где се налази једина и најстарија преостала џамија у Београду – „Бајракли џамија“, а недалеко и кућа у коју се уселила „Велика школа“, или „Доситејев лицеј“ (претеча Београдског универзитета), као и димови многих значајних Срба, Турака, Јевреја и Цинцара.

180283_146914018698239_6758058_n

Велика школа (Вуков и Доситејев музеј, Јевремова улица)

Доњи Дорћол део је испод Душанове улице, све до Дунава, а некада се називао Јалија (Turkish yali, strand, bank). Ту се налазили двори и касарне принца Еугена Савојског, кога после одласка турског живља 1717. године, колонизују Немци, па се назива и „Немачком вароши“. Касније, после многих разарања, постаје крај у коме се нижу ситне зграде јеврејских и цинцарских трговаца и разних занатлија и угоститеља. Често плављен и знатно сиромашнији у односу на горње суседе. Данас се ова оштра разлика најбоље уочава у архитектури – на Доњем Дорћолу преовладавају модерне соцреалистичке вишеспратнице, док се на Горњем налази највише очуваних елитних старих зграда у Београду.

Ирина Марковић

******Ko može, ceni i želi da plati, evo neka to i uradi 🙂
265-0000000683383-50; SWIFT RZBSRBG IBAN RS35265050000014440904  (Raiffeisen bank ad, Beograd, RS)
5300 7216 8257 7215 (Payoneer)
RS 115-0038163598983-33; SWIFT RZBAATWW (Mobi banka)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.