Биљка која живот значи (2)


Шта то значи, рекли смо у претходном тексту, на првом месту:

универзалан природни лек, нутритијент, гориво, грађевински материјал, отпорна влакна, текстил, препород индустрије, замрлог села, еколошка револуција, спас Планете, али нисмо рекли да је сам човек са својим ендоканабиноидним системом заправо ходајућа марихуана.

Др. Лумир Ондреј Хануш са „Хебрејског универзитета у Јерусалиму“, где ради у тиму професора Рафаела Мешулама, проналазача тетрахидроканабинола (ТХЦ), каже:

„За разлику од ‘регуларних’ лекова, канабис нема нежељене ефекте! Стотине деце оболеле од рака у Израелу лечене су канабисом и ефикасност излечења је 90 одсто!“.

Др. Хануш је проналазач првог ендоканабиноида, који производи наше тело – анандамида.

Др. Хануш, иначе није „дувач“.

10848010_695417780573269_1598341407837928972_n

Ипак, не слажу се сви са њим у потпуности, иако готово свакодневно излази по неколико научних студија у прилог терапијске ефикасности канабиса. Излазе и оне тзв. званичне, које откривају и „другу страну медаље“, као, на пример, она из 2012. године у САД („Процедуре Националне академије наука“), којом се показује да редовна употреба канабиса може имати неуротоксично дејство на сазревајуће мождане ћелије. Наиме, онима који су почели да пуше траву пре осамнаесте године знатно су опали IQ и когнитивне функције, у односу на оне који су почели у зрелијем добу. Онима који су се као тинејџери „одваљивали од вутре“ IQ се снизио за читавих осам подеока.

Постоји и оно што стручњаци називају бифазна активност. У зависности од дозе, односно, сразмере ТХЦа, и другог канабиноида ЦБДа (канабидола, који неутралише ефекат ТХЦа), зависи да ли ћете се онесвестити (ако вам је низак притисак), полудети на кратко (ако имате предиспозицију за неко психичко обољење, или сте већ оболели), или ћете се излечити у терминалној фази рака или, што је уобичајено, поправити себи расположење, одморити тело и душу, церекати се без разлога, па чак и ублажити симптоме шизофреније. У конопљи су до сада идентификоване 1044 супстанце – значи посла на претек за наше научнике склоне папагајској методологији.

Било како било, неспорно је да канабиноиди имају антиканцерогено дејство, и то веома експлицитно, јер у буквалном смислу терају оболеле ћелије на самоубиство, а да при том, за разлику од хемотерапије, не уништавају здраве. И не само то, већ и штите здраве ћелије, успостављајући хомеостазу (равнотежу) целокупног организма на свим нивоима. Млади би рекли – ресетују те скроз.

Ова биљка чинила је извозни артикал број један Краљевине Југославије. Пред почетак Другог светског рата, били смо трећи по реду извозници кудеље у Европи. Велика је фрка била на тржишту. Немачка се спремала за рат, војни погони морали су добро да се подмажу, а уље од семења конопље било је идеално. И не само то, увек су у позадини велика економска рачуница и политичка игра: ослабити британски увоз из колонија (памука, јуте, лана). Чак су и сами Британци куповали од нас, вероватно да би ослабили Немце. Зато је почетком рата увоз јуте и памука скроз онемогућен. Угрожена је текстилна индустрија, а конопља постаје стратешка сировина – Краљевина обуставља извоз кудеље и кучине (могла се само директно разменити за јуту, лан, или памук).

Испада да се и пре ратовало преко конопље и око конопље. И није случајно Џеферсон патентирао млатилицу за кудељу и написао „Декларацију независности“ на папиру од конопље, Френклин био власник фабрике за прераду, а Џорџ Вашингтон узгајао на планини Вермонт као један од својих главних усева и узвикивао: „Искористите конопљу до краја. Сејте и жањите је свугде!“. И није случајно британска флота зависила од конопљиних ужади. И није без разлога од 1631. до 1800. године у САД  законско средство плаћања пореза било испорука конопље.

Колико је конопља била важна за државу, показује и податак да су сви они који су одбијали да гаје „хемп“ у 17. и у 18. веку долазили под удар закона и додатно опорезивани.

Компанија „Вирџинија“ је декретом краља Џејмса I 1619. године наредила колонистима да узгајају по сто биљака намењених извозу. Тако је једина британска колонија на тлу Америке почела да узгаја конопљу. Медицински препарати појавили су се у апотекама 1850.

7470881d8df0c13628e8e5e8828933b0
Естракт канабиса из 1906.

Да би се регулисала продаја фармаколошких препарата доношени су закони којима се кажњавало погрешно означавањe препарата, фалсификовање и непрописна употреба оних који су сматрани за „отров“. „Закони о отровима“ углавном су захтевали да се на етикети производа налази упозорење о штетним ефектима и ограничавали продају ван лиценцираних апотека и без лекарског рецепта. Ако лек није био издат од стране апотеке захтевао је ознаку „отров“. Тицали су се и забране продаје малолетницима, као и спречавања неумереног „тражења додатка“. У неким државама на етикети је писало „отров“, у неким да је то препарат од конопље.

Због наводне учесталости смоубистава средином 1800. године у Њујорку, наводно проузрокованих супстанцијама означеним као „отрови“, прошао је законски акт о регулацији продаје отрова, којим се забрањује продаја канабиса, без писменог налога лекара. У то време канабис у рекреативне сврхе уписан је на листу као „наркотик у тренду“. Пушионице хашиша ницале су по градовима широм Америке. Само у „Великој јабуци“ било је око петсто таквих локала.

Hashish-510x768

Радило се и о Мексиканцима, тј. њиховим војницима у јеку револуције, а пре тога рата, који су користили марихуану као опојно средство. Само име такође је потекло из мексичког сленга из чувене револуционарне песме „LA CUCARACHA“.

Полако, али сигурно, воздизањем петрохемијске индустрије, ово име постајало је озлоглашено.

У периоду од 1906. до 1938. године у САД јачају „Закони о отровима“. Такође, својски се радило на томе да се покрију „рупе у закону“, а најлон је збацио с трона „хемп“.

Подзаконским актима, изменама и допунама, ствар је почела да се заоштрава. На пример, у Калифорнији је „поседовање екстракта, тинктура, других наркотичкох прпарата од конопље, или loco weedа, тј. луде траве (корова), справљање и мешање, сврстано у прекшај.

Почетком двадесетих година прошлог века расле су тензије између малих и великих узгајивача, који су користили јефтину мексичку радну снагу, која је масовно пушила траву. Источни имигранти хашиш, а медицинска марихуана се злоупотребљавала. Велика депресија је узимала свој данак.

Коначно, „Интернционалном конвенцијом о опијуму“ 1925. године САД су подржле регулисање прописа о Индијској конопљи, познатијој као хашиш. Конвенцијом је забрањен извоз конопље у земље које су забраниле њену употребу, а захтеван је и сертификат о одобрењу увоза, уз изјаву да се испорука врши „искључиво у медицинске или научне сврхе“. Конвенцијом није забрањена трговина влакнима и сличним производима, који су махом долазили са старог континента.

И онда се знало да конопља, углавном мушка биљка, нема опојно дејствао, тј. ТХЦ. Женска биљка је та која лучи ТХЦ када јој почупате све мужјаке около. То је Марихуана. Дакле, опојна женска, која се мучи да преживи, па зато лучи смолу. И то је, такође, интересантно да ова биљка има два јасно одређена пола, за разлику од осталих којима се пол не може утврдити.

Потом следи „Јединствен државни акт о наркотицима (Uniform State Narcotic Act) и оснивање „Федералног бироа за наркотике“ 1930. године, а на чијем челу ће се наћи поштен човек, радник и прегалац, Хери Џејкоб Анслингер (Harry Jacob Anslinger ). То је био велики прогонитељ опојих дрога. Наводно кад је имао дванаест година доживотно су га истраумирали крици морфинског зависника у кризи, потом саблазнила чињеница да је по дрогу у апотеку отрчао малолетни дечак.Тврдио је да канабис тера људе на тешке злочине, претерану сексуалност и да се понашају сумануто.
Све ово је у извесној мери заиста тачно, па би онда баш зато у некој будућности канабис могао послужити у откривању скривених тежих психичких обољења. Једном речи – трава покаже ко је заиста луд и опасан, а секс је неупоредиво бољи. Федерални биро лансираће неколико дугометражних и краткометражних филмова агресивне пропаганде против канабиса у пакету с расистичком.               

Анслингер је 1936. године у Женеви покушао да убаци, са стране САД, у „Конвенцију о сузбијању незаконите трговине опасним дрогама“ потпуну криминализацију узгајања, производње и продаје опјума, коке и канабиса за немедицнске и ненаучне сврхе. Све земље потписнице биле су чланом 2 позване да својим националним кривичним закоником обухвате „тешко кажњавање“, „нарочито затварањам, или другим облицима ускраћивања слободе“, сва лица директно повезана с трговином наркотицима. Многе земље су се овоме успротивиле, па је фокус остао на недозвољеној трговини, а САД нису потписале финалну верзију документа, сматрајући да је преслаба, нарочито у погледу екстрадиције, естратериторијалности и конфискације профита.

Следеће године појавио се „Закон о опорезивању марихуане“, којим је поседовање, или промет канабиса, постало незаконито на целокупној територији САД и подлегало федералним законима. Изузете су биле медицинска и индустријска употреба, али зато су ударене акцизе на сваку продају конопље.

Producer_of_marihuana

Све у свему, нису могли да забране марихуану као лек због 10. Амандмана, који то право оставља појединачним државама и порез је остао једино средство да се марихуана озакони.
Рат је протекао са повећаним потребама за конопљом и засејаних 400000 јутара.

Одмах после рата, њујоршки градоначелник Фиорело Лагвардија (Fiorello La Guardia) основао је комисију којом је побијао раније извештаје о зависности, лудилу и претераној сексуалности. Федерални биро (FBN) на чијем је челу био Анслингер, син радника пореклом из Берна (Швајцарска), вршио је агресивну кампању. И тај радник оженио је Марту Кинд Денистон (Martha Kind Denniston), и гле чуда, њен ујак Ендру Мелн (Andrew W. Mellon) секретар трезора, индустријалц, банкар, бизнисмен и један од најбогатијих људи у Америци, поставља га на чело FBN и даје му буџет од $100,000 да врши хајку на конопљу уз помоћ медијског могула Вилијама Рендолфа Хрста (William Randolph Hearst), краља таблоида, који је производио папир од дрвене грађе, таманио шуме и бесомучно тровао народ пропагандом, у будућности укинувши могућност лечења благотворним уљем од конопље.

А, заправо је током мексичке револуције 1915. године, надувана војска Панча Виле запленила Хрсту „Барбикору“, ранч од милион хектара шуме, који је добио у наследство од свог оца, опаког типа, сенатора Џорџа Хрста, у мексичкој регији Чивава, величине британског краљевства, која се граничи са САД.

Свашта је ту било, читава „шпанска серија“, али једно је сигурно, а то је да се Франциско Вила озбиљно замерио овим ондашњим тајкунима, како у својој земљи, тако и у САД, које су га од хероја направиле у зликовца.

Наредних тридесет година Хрст је жарио и палио у својој „жутој штампи“ расистичком пропагандом. Сваки „Нигер“ силује белачку децу. Сви надувани су потенцијалне убице и силоватељи – највише има надуваних Хиспаноса. Човек је до средине двадесетих поседовао 25 новина у којима је Анслингер могао да се иживљава до миле воље. Нисте можда знали, али тај Хрст је нико други до „Грађанин Кејн“. Његов даљи шурак, горе поменути Ендру Мелн, власник Alcoa, Gulf Oil и Mellon Bank, финансирао је Дупонтово (DuPont) преузимање General Motorsa, a Дупонт је снабдевао Хрста хемикалијама потребним за прераду папира од дрвених опиљака. Наметнути порези заправо су били прохибиција маскирана у порез, не би ли влакна од конопље била замењена на тржишту револуционарним проналаском – Дупонтовим  најлоном.

Испада да су најлонске чарапе криве за нестанак конопље.  

Исто се десило у погледу горива. Хемп етанол би се производио за 1,37 долара по галону, а трошкови сировог материјала смањивали како би се конопља гајила и за друге производе. Цена од 50 центи за галон, или 15 центи по литру, рушила је рачуницу Рокфелеровог “Стандард оила“ и Мелновог „Галф оила“

Испада заиста да су криве жене, јер су хтеле најлон-чарапе по сваку цену (да би биле more sexy), а у ствари су населе на веома скупу злочиначку пропаганду. Желеле су што нежнија, а отпорнија свиленкаста влакна. Хтело се произвести влакно које се може такмичити са свилом и рејоном тј. вештачком свилом. Свила је била скупа и увозила се из Јапана. Дакле, све се некако уротило против конопље. Помама за најлон-чарапама довела је до веће потражње, која је превазилазила Дупонтову производњу.

Е, сад, ту се појављује једна врло занимљива справа по имену „декортикатор“

1890 DECORTICATOR
Decorticator 1890.

Tа машина је у разним верзијама постојала још од краја 19. века, а извесни Џорџ Шлихтен (George W. Schlichten) патентирао је машину и представио је 1917. године, која је за разлику од осталих успевала да одвоји ликаста влакна од осталих делова биљке и од њих направи предиво кроз жљебове ваљака и млатилице. Све претходне, нису се по ефикасности и смањењу трошкова за радну снагу, могле мерити са овом. Сасвим очекивано у причу улази незаобилазни Рокфелер, који је бацио око на ово технолошко чудо. Машина је одмах избацивала такозвани „сливер“, готово влакно, од кога се могла исткати најфинија постељина. Резултати су били импресивни, као и профит, па је тако Рокфелер лепо узео Шлихтена да нагледа производњу у његовом млину и откупио цео његов род. Опет очекивано, у следећем кораку тајкунскога ума, јавила се идеја да откупи ексклузивна права на патент. Шлихтен је био чврст и непоткупљив, чиме је себи потписао смртну пресуду, као и конопљи. Тај човек је предвидео време када ће ефекат стаклене баште пресудити мајци Земљи и Земљанима!

Југославија је очито морала, као америчка колонија на даљински управљач (а Америка јесу горе поменуте тајкунске фамилије), да заборави на конопљу, а занимљиво је да су успут страдали и козије млеко и сир.

Значи све што је било здраво, есенцијално и неопходно, што живот даје, нама је укинуто, а бесловесни сељаци у жељи да постану грађани (пролетери), хрлили су у фабрике, које нам и дан данас раде о глави тиме што не раде, или тиме што својом заосталом технологијом трују ово мало природе што нам је преостало.

******Ko može, ceni i želi da plati, evo neka to i uradi 🙂
RS 115-0038163598983-33; SWIFT RZBAATWW (Telenor banka)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.