Љубав очима науке


Пре само коју деценију било је незамисливо да наука у потпуности присвоји оно што припада искључиво етици, естетици, књижевности и езотерији, а камоли да о том предмету да коначан суд. Онаква каква постоји данас, тада није постојала. Студирало се „Седам слободних вештина“ (Septem artes liberales):

Trivium

Quadriuvium 

Septem-artes-liberales

Алхемијски и херметички принципи, баштиници знања магијско-митске древности, бивају поражени Аристотеловом логиком (којој је хришћанство „опростило“), Окамовим бријачем, Декартовом универзализацијом математичке методе, и коначно – савременом научном редукцијом, оживљени Њуејџ синкретизмом. Све то, прожето дубиозним „Зохаром“, односно намерним повлачењем бесконачне божанске светлости да би могло да дође до стварања…

Танана осећања, лични доживљај, одговар на питање „Како нешто осећам?“, „Зашто осећам тако како осећам?“, самосвест као таква, интерсубјективни садржај, објективиран је алгоритмом, формализован у ери постлогичког позитивизма. 

У преводу, душа се радикалним апстраховањем, те свођењем на формалне законе, постварила!
Јефтина радна снага више неће бити из земаља трећег света, већ Трећи човек долази! Онај који води у бесконачни регрес.
Долази до сурове класификације људског знања. То је оно што називамо „прогрес“. Прогрес се обожио, апсолутизовао самог себе кроз утилитаризам. Међутим, све је више постајала уочљива грешка, макар у виду бесконачног остатка, који је строго формализовану науку, натерао да описује теорије у складу с поливалентном логиком, чиме се квантно поље спојило с неизрецивим квалитетима осећајне стварности.
Дакле, човечанство се сасвим неочекивано, а никако планирано, враћа ка примордијалном јединству, које као сврховни узрок представља једно велико магнетно поље свеукупног човековог хабитуса. Другим речима – ми природно тежимо ка свејединству, а прича која следи експериментални је доказ тачности ове претпоставке. 

Парменид је то одавно знао!

Данас, у доба Новог рококоа, рађа се порнографска свест, као наличије развоја неокортекса. Премешта се тежиште битка на рептилијански мозак. Никад постављени у метафизичку раван, неуро-хемијски процеси представљају се механицистички. Човек је заборавио да су они, заправо, магијски. „Лепа књижевност“, поесис, говори митским, симболичким језиком, утканим у основу природног. Трагове мистеријских култова зато видимо у опсценаним ремек-делима попут Бокачовог „Декамерона“, „120 Содоме“ („Најпрљавије приче икад испричане од почетка човечанства“, Маркиза Де Сада  (написао у затворској лудници Бастиље),  надреалних Казановиних „Мемоара“, или његовог омиљеног „Картузијанског вратара“, Жервеза Делатоша.

Магијски језик структурно је разорила модерна.

RADOMIR-DAMNJANOVIC-DAMNJAN-KO-TO-VOLI-DESADA-1959-_slika_O_51961213 (1).jpg

Радомир Дамњановић, „Ко то воли Десада“

Дати научно објашњење љубави Тристана и Изолде, или Ромеа и Јулије, представља храбар подухват, а недавно се појавило управо једно такво дело француског хирурга Мишела Одена, који је још за живота стекао је репутацију „револуционарног акушера“, изокренувши целу акушерску праксу наглавачкее залагањем за спонтани порођај, без уплитања сувишних лица, али и за присуство оца приликом порођаја. У својој књизи „Scientification Of Love „, Оден износи веома смеле, али никако научно неутемељене, хипотезе о природи љубави и сексуалности. Пружа изненађујућа тумачења о самој способности вољења, која, по његовим закључцима, почиње још на самој мајчиној дојци одмах по рођењу, а то може да доведе до кључног објашњња узрока насиља и агресивног понашања у друштву. Окосницу свих његових истраживања представља рад на изучавању окситоцина, кога назива хормоном љубави.

Можда нам управо ова научна објашњења буду дала подстицај да романтици вратимо стару славу. Без ње се изгледа не може волети.

 Окситоцин – хормон љубави 

Када се голубовима убризга инјекција окситоцина, они почињу да изводе читав ритуал удварања: шепуре се, пењу једно другом на кресту, а потом и паре непун минут пошто су примили инјекцију. Дуго се чекало да научници повежу утицај који окситоцин има на понашање, с оним што се већ знало о њему, а то је његова центрана улога током процеса порођаја и лактације.
Поред тога што стимулише рефлекс избацивања млека, он стимулише и контракције материце битне за рађање детета и избацивање постељице. Током сексуалног односа, оба партнера и мушкарац и жена, ослобађају окситоцин. Приликом само-стимулације, пре самог оргазма, нивои окситоцина виши су код жена него код мушкараца, док мулти-оргазмичне жене досежу максималне концентрације љубавног хормона током последњег оргазма. У току мушког оргазма ослобађање окситоцина помаже да се подстакну контракције простате и семених комора, а током женског, овај хормон изазива контракције материце које потпомажу преношење сперме према јајашцету. Ниво овог, у правом смислу речи. алтруистичког хормона повећава се и кад год с неким поделимо оброк, или учинимо добро дело! Иначе, не постоји контрадикција између интерпретације окситоцина као хормона љубави и резултата истраживања оних који су проучавали друге сексуалне хормоне као што су естроген и прогестерон.
Естроген активира окситоцин, а одмах по рођењу и мајчински хормон, пролактин. Пролактин и окситоцин надопуњују један другог, док ендорфин, природни опијат, луче и мајка и дете, те на тај начин стварају однос међусобне зависности. Окситоцин се лучи у примитивном делу мозга, хипоталамусу, заједничком свим сисарима. Жени приликом порођаја, еволутивно најмлађи део мозга, наш суперкомпјутер, такозвани неокортекс, по коме се људи разликују од животиња, једноставно смета, јер доприноси болу. Када се неокортекс анулира, и када жена падне у стање слично шаманском трансу, изгледи за безболан порођај постају све већи. Наиме, што је мање укључена рационална компонента, то је порођај безболнији, али такође је и оргазам јачи, а заљубљивање снажније.
Том чињеницом потврђена је чувена Паскалова мисао:

„Срце има својих разлога, које разум не познаје“.

Чиста романтика!

Све почиње од почетка

Сексуални однос се не може проучавати, а да се паралелно не проучава процес рођења, изричит је Оден. Ако погледамо прошлост људи који, на овај, или онај начин, имају умањену способност да воле, показало се многобројним експериментима да је способност вољења у великој мери одређена раним искуствима у току живота фетуса и у периоду око самог рођења. Најстарија студија, која ово експериментално потврђује, долази из Финске. Два психолога идентификовала су 167 деце чији су очеви умрли пре њиховог рођења. Они су такође узели у разматрање 168 деце чији су очеви умрли у првој години живота. Затим су сво 335 те деце пратили током тридесет пет година. Само она деца која су очеве изгубила још док су била у материци била су изложена повећаном ризику од развоја криминалитета, алкохолизма и менталних обољења. Ова студија јасно показује да емотивно стање трудне мајке има дугорочније деловање на дете од њених емотивних стања у току прве године живота. Слична ситуација је у случају нежељених трудноћа, где је ризик за појаву шизофреније био знатан, а шизофренија се у овом смислу може тумачити и као умањена способност да се воли, јер личност је болешћу одвојена од свог реалног окружења. 

Физиологија романтичне љубави

Романтична љубав би требало да буде она која ће трајати „во вјек вјекова“ и „док нас смрт не растави“, и то несмањеним интензитетом. Међутим, то је по свему судећи чиста романтичарска утопија и требало би се суочити са својом природом, те чињеницом да је већина сисара промискуитетна и природно полигамна. Ипак, постоје неки веома ретки сисари, укључујући ту и поједине људске јединке, који су природно верни, као што је то случај са гибонима, малим човеколиким мајмунима који живе у индомалајским шумама. Међутим, када се мало боље погледа случај овог „чуда природе“, види се да су тела мужјака и женки скоро исте величине, а да је пенис мужјака у многоме мањи од његових обдаренијих рођака, горила и шимпанзи. Стриктна моногамија релативно је нова појава у историји човечанства, али оно што је заиста специфично за људску врсту је стање занесености, илити процес заљубљивања. Антрополози су на основу бројних истраживања утврдили постојање романтичне љубави у 147 од 166 различитих култура које су узете у разматрање. Дакле, феномен романтичне љубави универзална је појава и није везана само за једну културу или период, као западноевропска средњовековна култура, илити чувено витешко „доба куртоазије“.

Данас се сматра да је једна природна амфетаминска супстанца која се зове фенилетиламин (ПЕА), одговорна за романтичну и остале врсте узбуђења. Нажалост, а то знамо из искуства када заљубљеност напросто почиње да бледи и нестаје. После неког времена мозак има тенденцију да постане мање осетљив на ефекат који изазива ПЕА – његов ниво почиње прогресивно да опада. Период благостања у коме траје занесеност романтичне љубави траје између 18 месеци и три године, а стање занесености прати време у коме се развија везаност. ПЕА временом нестаје, али временом ендорфин ствара зависност међу сексуалним партнерима, врло слично његовој улози у развијању привржености између мајке и новорођенчета у првом часу по рођењу.
Дакле, не каже се без основа за неког да је опијен љубављу. 

Болесни од љубави 

Сви они који су окусили сласти неуротрансмитера ПЕА, илити магију праве заљубљености, такође су окусили и ону другу страну медаље, наиме љубавну болест. Када је љубав неузвраћена, или неизвесна, и када је човек немоћан да се бори, те промени околности у своју корист, тада се ремети хормонална равнотежа и започиње самодеструктивни процес. Особа може запасти у озбиљну депресију, осећати хроничан умор, а могу се покренути и жаришта неких озбиљнијих оболења. Зато би један од могућих начина да се излече несрећно заљубљени, можда, био тај да им се дају антидепресиви који подижу ниво ПЕА, или повећа ниво окситоцина подстицањем других облика љубави. Значи, давајте људи, давајте!   

На основу свих ових тврдњи постаје очигледно да физиологија подржава психологију и потврђује колико је све у микро и макрокосмосу међусобно повезано, јер наука потврђује живот, као што живот потврђује науку. 

 

 Ирина Марковић

   ******Ko može, ceni i želi da plati, evo neka to i uradi  RS 115-0038163598983-33; SWIFT RZBAATWW (Telenor banka) 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.